Ako bi Iran zatvorio Hormuški moreuz, posledice bi bile ozbiljne i globalne, kako na geopolitičkom, tako i na ekonomskom planu. Hormuški moreuz je jedan od najvažnijih pomorskih pravaca za transport nafte i prirodnog gasa, pa bi njegovo zatvaranje izazvalo:
1. Skok cena nafte i gasa
-
Oko 20% svetske nafte i veliki deo tečnog prirodnog gasa (LNG) prolazi kroz Hormuški moreuz.
-
Zatvaranje moreuza bi odmah izazvalo ogroman skok cena na svetskim tržištima nafte i energenata.
-
To bi dodatno pogoršalo inflaciju u mnogim zemljama.
2. Vojna eskalacija
-
SAD i njihovi saveznici imaju vojnu prisutnost u Persijskom zalivu, uključujući baze i mornaricu.
-
Zatvaranje moreuza bi se smatralo činom agresije, što bi moglo dovesti do vojnog odgovora, pa čak i otvorenog sukoba.
-
Verovatno bi usledile pomorske operacije za deblokadu prolaza, sa mogućnošću šireg rata.
3. Poremećaj globalnog snabdevanja
-
Države koje zavise od nafte iz Persijskog zaliva (npr. Japan, Južna Koreja, Kina, Indija) bile bi direktno pogođene.
-
Mogle bi nastati nestašice goriva, problemi u industriji i povećanje troškova transporta.
4. Diplomatska i politička kriza
-
UN, EU, arapske zemlje i druge sile bi vršile veliki pritisak na Iran.
-
Moglo bi doći do novih sankcija, političke izolacije i prekida diplomatskih odnosa.
5. Uticaj na finansijska tržišta
-
Investitori bi reagovali panikom, što bi izazvalo pad berzi i nestabilnost na valutnim i robnim tržištima.
-
Sigurne investicije poput zlata i dolara verovatno bi naglo skočile.
Zatvaranje Hormuškog moreuza od strane Irana bi bilo krajnje rizično i potencijalno katastrofalno po ceo svet, ali i za sam Iran. Zbog toga se ovakav potez češće koristi kao politička pretnja, a ređe kao stvarna akcija — jer bi njegove posledice bile nesagledive.
Ako bi Iran zaista zatvorio Hormuški moreuz, cene nafte u EU (i globalno) bi skočile naglo i drastično. Koliki bi bio taj skok zavisi od trajanja blokade, reakcije svetskih sila i stepena panike na tržištu. Evo šta bi se moglo očekivati:
🔺 Procene skoka cene sirove nafte (Brent)
| Scenario | Cijena sirove nafte (Brent) | Opis |
|---|---|---|
| Blaga kriza (1–2 dana) | 90–110 USD po barelu | Tržišna panika, ali nada u brzo rešenje |
| Umerena blokada (nekoliko dana) | 120–150 USD po barelu | Trajnija blokada, pretnje sukobom |
| Teška kriza ili rat | 160–200+ USD po barelu | Vojni sukob, prekid snabdevanja duži od nedelju dana |
Za poređenje: cena Brenta je u mirnim uslovima obično oko 70–90 USD po barelu.
⛽ Cene goriva u EU na pumpama
Zavisno od zemlje i oporezivanja, u EU bi gorivo moglo poskupeti ovako:
| Vrsta goriva | Obična cena (EUR/litar) | Cena tokom krize (procena) |
|---|---|---|
| Benzin | 1.6–1.9 EUR/l | 2.2–2.8 EUR/l |
| Dizel | 1.5–1.8 EUR/l | 2.1–2.6 EUR/l |
| LPG/autogas | 0.8–1.0 EUR/l | 1.2–1.5 EUR/l |
U zemljama sa visokim akcizama (npr. Holandija, Italija), cene bi bile još više.
🧨 Dodatni efekti:
-
Lančani rast cena: prevoz, hrana, roba široke potrošnje.
-
Inflacija: naročito u zemljama koje uvoze mnogo energije (npr. Nemačka, Italija).
-
Moguće subvencije države: kako bi se ublažio udar na građane.
-
Zalihe nafte iz rezervi: EU i SAD bi verovatno koristile strateške rezerve da ublaže šok.
Bosna i Hercegovina – scenario porasta cena nafte
📌 Polazna tačka (realno stanje u 2024/2025):
-
Prosječna cena dizela: oko 2.60–2.90 KM/l
-
Prosječna cena benzina (BMB 95): oko 2.70–3.00 KM/l
-
BiH uvozi savu naftu (nema svoje rafinerije koje funkcionišu u punom kapacitetu).
-
Gorivo u BiH zavisi od kretanja na mediteranskom i svjetskom tržištu (referentne cene Brent i Mediteran CIF).
🔺 Moguće cene goriva po scenarijima:
| Scenario blokade | Brent nafta (USD/barel) | Benzin (KM/l) | Dizel (KM/l) | Opis |
|---|---|---|---|---|
| Kratka kriza (1–3 dana) | 100–110 | 3.10–3.30 | 3.00–3.20 | Privremeni skok, psihološki efekat |
| Srednja kriza (nekoliko dana – 1 sedmica) | 130–150 | 3.50–3.80 | 3.40–3.70 | Prvi udar lanca snabdijevanja |
| Teška kriza (rat, duga blokada) | 180–200+ | 4.00–4.50 | 3.90–4.40 | Panična kupovina, mogući redovi i nestašice |
🧨 Šta bi još pogodilo BiH:
-
Poskupljenje javnog i teretnog prevoza, jer prevoznici zavise od dizela.
-
Povećanje cena hrane i robe zbog skupljeg transporta.
-
Inflacija: Centralna banka BiH ne može koristiti monetarne alate jer nema vlastitu valutu (vezana za euro), pa bi sve udare pretrpjeli građani direktno.
-
Mogući pritisak na vladu da snizi akcize/poreze, ali to je teško zbog budžetskih ograničenja.
🔧 Moguće mere ublažavanja u BiH:
-
Privremeno smanjenje akciza ili PDV-a na gorivo (kao što je bilo pokušaja ranije).
-
Intervencije entitetskih vlada (poput subvencija za prevoznike ili građane).
-
Pozivi na smanjenje potrošnje i racionalizaciju vožnje.
