Ljudskost i zajedništvo: Nena mi je govorila “Ajla, nisi prava muslimanka ako ne odeš teti Anđi pred Božić da pomogneš u pripremama i čišćenju”.

Priča o Ajli i teti Anđi: Lekcija o zajedništvu i dobroti

Na Balkanu, gde se vekovima prepliću različite tradicije i kulture, postoje priče koje podsećaju na istinsku vrednost suživota. Jedna od takvih priča je Ajlino sećanje na svoju nenu, koja joj je od detinjstva prenosila važne životne lekcije o međusobnom poštovanju, pomoći i ljudskosti.

„Prava muslimanka pomaže komšiji“

Ajla se sa osmehom priseća reči svoje nene:

„Ajla, nisi prava muslimanka ako ne odeš teti Anđi pred Božić da joj pomogneš u pripremama i čišćenju!“

Ove reči, iako jednostavne, nosile su duboku poruku – vera se ne ogleda samo u molitvama i običajima, već i u dobrim delima.

Teta Anđa, njihova dugogodišnja komšinica hrvatske nacionalnosti, svake godine je sa radošću dočekivala Božić, a Ajla je imala zadatak da joj pomogne u spremanju kuće, pravljenju kolača i kićenju jelke. Iako tada još dete, s vremenom je shvatila koliko su ti mali gestovi značili.

Zajedništvo kroz praznike

U Ajlinoj porodici pomaganje komšijama bilo je sasvim prirodna stvar, bez obzira na veru. Tokom Ramazana, teta Anđa bi im donosila poslastice, a za Bajram bi u znak pažnje poklanjala nešto simbolično. S druge strane, Ajlina porodica trudila se da na Božić uzvrati istom merom.

„Nena je uvek govorila da vera nije samo post i molitva, već i to kako se ponašamo prema ljudima. Bajram u našem domu nije bio potpun ako nismo odneli tanjir baklave teti Anđi. A Božić u našem kraju nije bio isti bez zajedničkih priprema.“

Ovo su vrednosti koje su krasile ove prostore vekovima – međusobna podrška i bliskost, jače od svih razlika i podela koje su kasnije nametnute.

Pouka za buduće generacije

Danas se Ajla pita:

„Jesmo li zaboravili kako izgleda prava ljudskost? Nekada su naši preci pomagali jedni drugima bez obzira na naciju i veru. Danas smo se udaljili jedni od drugih. Moja nena je govorila da se ljudi dele samo na dobre i loše, ništa drugo nije važno.“

Njena priča izazvala je veliki odjek na društvenim mrežama, gde su se mnogi prepoznali u sličnim iskustvima iz detinjstva.

„I moja baka je govorila isto! Odrastao sam u mahali gde smo svi pomagali jedni drugima. Nažalost, danas više primećujemo razlike nego ono što nas spaja,“ napisao je jedan korisnik.

Prava vrednost je u ljudskosti

Ajlina priča podseća na to kakav je Balkan nekada bio – i kakav još uvek može biti. Mesto gde ljudi brinu jedni o drugima, bez obzira na veru i poreklo.

Njena nena joj je ostavila najvažniju životnu pouku:

„Budi dobar čovek, jer na kraju dana, to je jedino što ostaje.“