Ljudi se zaglupljuju, dok vještačka inteligencija ubrzano napreduje.
Novo istraživanje pokazuje da ljudska sposobnost razmišljanja, rešavanja problema i kritičkog zaključivanja opada.
Prema izveštaju Fajnenšel tajmsa, ljudska inteligencija dostigla je vrhunac početkom 2010-ih, nakon čega je zabeležen njen postepeni pad. Glavni razlog? Sve manja čitalačka aktivnost i rastuća dominacija video sadržaja.
Brojevi govore sami za sebe.
Ovi zaključci proizilaze iz međunarodnih testova, poput PISA-e, koja procenjuje čitalačku, matematičku i naučnu pismenost 15-godišnjaka, kao i iz kognitivnih testova namenjenih odraslima. Ovaj izveštaj stiže u trenutku kada veštačka inteligencija (AI) napreduje neverovatnom brzinom, a pojedine procene sugerišu da bi mogla nadmašiti ljudsku inteligenciju već za nekoliko godina. Prema RT-u, sve veći broj učenika s poteškoćama na PISA testovima poklapa se s promenom načina na koji ljudi dolaze do informacija – manje čitanja, više beskrajnog skrolovanja video sadržaja. Iako aktivno korišćenje digitalnih tehnologija može doneti određene koristi, pasivna konzumacija neprekidnog toka sadržaja na društvenim mrežama, uz stalno prebacivanje s jedne teme na drugu, negativno utiče na pažnju, pamćenje i sposobnost samokontrole. Uporedo s opadanjem čitalačke kulture, u većini zemalja zabeležen je i pad numeričke pismenosti, kao i sposobnosti rešavanja problema. Naučnici sa Majkrosofta i Karnegi Melon univerziteta upozoravaju da generativna veštačka inteligencija može oslabiti ljudski mozak. Prepuštanje procesa razmišljanja AI sistemima može dovesti do „atrofije uma“ i propadanja kognitivnih sposobnosti. Dok vlade i korporacije ulažu milijarde u razvoj AI tehnologija, veštačka inteligencija postaje sve moćnija. Tehnološki mogul Ilon Mask upozorio je u decembru da bi AI mogla postati inteligentnija od ljudi već za tri godine. Ključno pitanje ostaje – hoće li ljudi postati zavisni od AI pre nego što uoče njene posledice?Mozak na udaru
AI preuzima kontrolu
